14. Децембар 2009. године

Семинар «Како помоћи детету у болници»

У Институту за онкологију и радиологију Србије је 10.12.2009. године одржан први стручни састанак и први специјализовани едукативни семинар намењен психолозима и васпитачима који раде на одељењима дечије и адолесцентне хемато-онкологије у Србији.

Семинар «Како помоћи детету у болници» организован је у сарадњи Института за онкологију и радиологију Србије, Српске Асоцијације за психо-онкологију, Друштва Србије за борбу против рака и Државне Лутрије Србије.

Било је присутно 14 учесника (психолози и васпитачи са свих 5 хемато-онколошких одељења у Србији.
-Одељење педијатријске онкологије ИОРС-а: 1 психолог, 2 васпитача, 1 васпитачица у пензији
- Одељење хемато-онкологије Универзитетске дечије клинике у Тирошовој: 1 психолог, 2 васпитача
- Одељење хемато-онкологије, Института за мајку и дете: 1 психолог
- Одељење дечије хемато-онкологије Дечије болнице Ниш: 1 психолог, 1 васпитач
- Одељење хемато-онкологије Дечије болнице из Новог Сада: 1 психолог, 1 васпитач

Иницијатор, организатор и водитељ семинара је била мр сци Тамара Кликовац, кл.психолог ИОРС-а уз помоћ Службе за организацију, планирање, евалуацију, медицинску информатику.

.
Предавачи на семинару су били:проф.др.Јелена Влајковић, мр.сци Тамара Кликовац и Љиљана Јанковић, васпитачица са дугогодишњим искуством у пензији.

Циљеви првог стручног састанка и првог специјализованог семинара били су:
-Размена исксутава и проблема из праксе
-Професионално оснаживање
-Разматрање могућности увођења стандарда рада и критеријума квалитета
-Разматрање могућности да психолози ускладе рад према европским и светским стандардима из области психо-онкологије (стандардизација психо-дијагностичких инструмената намењених деци и њиховим породицама; праћење оболеле деце у свим фазама лечења и након лечења; посебна едукација за рад са децом и породицама у терминалним фазама болести)
-Едукација за примену психолошких радионица као модалитета рада са оболелом децом и младима

Семинар је протекао у радној али пријатној и опуштеној атмосфери. Сви учесници су сагласни да је професија васпитача и психолога (у свету се ове професије називају још и «помагачи» или «професије које се баве пружањем психосоцијалне помоћи») на Одељењима на којима се лече деце и млади оболели од малигних болести, прилично «занемарена» како од стране струковних удружења (психолога и васпитача) тако и од стране институција у оквиру којих се хемато-онколошка одељења налазе.
Сви учесници су истакли да никада до сада није организован ниједан специјализован семинар који би био намењен искључиво психолошкој проблематици која се односи на децу и младе оболеле од различитих малигних болести и њихове породице. У том смислу ово је први специјализовани семинар и састанак на којем је разматрана комплексна проблематика која се односи на психолошки рад са децом и адолесцентима који су оболели од малигних болести.

У првом делу семинара сви учесници су размењивали искуства из праксе; шта ко ради на одељењима; које проблеме има у раду; шта би требало да ради а не ради; шта (не)воли да ради; шта представља највећи проблем за праксу.
Мр сци Тамара Кликовац је одржала предавање о европским и светским стандардима у области психо-онкологије уз компарацију са нашом праксом, која на жалост, заостаје за квалитетном психолошком и психотерапијском праксом на светским одељењима на којима се лече деца и адолесценти који су оболели од малигних болести.

У другом делу семинара проф.др Јелена Влајковић је одржала два предавања: «Болница као трауматско искуство за дете» и «Шта су психо-социјална помоћ и подршка».
Љиљана Јанковић, васпитачица у пензији се у свом излагању осврнула на искуства из праксе и поделила са нама драгоцена запажања.
Мр сци Тамара Кликовац је одржала предавање о програму психолошких радионица (теоријски и практични аспекти).
На крају је одржана једна психолошка радионица као демонстрација рада радионица у пракси са децом и адолесцентима док се налазе у болници.
Учесници су рекли о семинару:
«Инспиративно, успешно, опуштено, радосно, корисно, пожртвовано, нови почетак
напредак, задовољство, срећа, захвалност, срдачност, креативност, отвореност»

Након семинара, одржан је и састанак Националне групе за педијатријску психо-онкологију коју чине сви психолози који раде на Одељењима педијатријске хемато-онкологије у Србији.Састанку су присуствовали и представници Удружења родитеља деце оболеле од малигних болести.Тема састанка је била како унапредити квалитет рада психолога и како организовати психолошку помоћ и подршку родитељима и деци према европским и светским стандардима квалитета.

Закључци са састанка су следећи:
- Неопходно је урадити стандардизацију психодијагностичких инструмената за сва одељења.Инструменти су добијени из САД-а и неопходно је урадити превод, стандардизацију, прилагођавање инструмената нашој средини као и норме.Ово је посао који дуго траје и прилично је захтеван.Идеја је да се консултују статистичари са Филозофског Факултета.
- Предложени су различити модалитети рада групне подршке за родитеље оболеле деце.Договорено је да представници родитеља одлуче који модул рада је најпотребнији родитељима, да би психолози направили план и програм рада, који би се примењивао према уједначеним квалитетима и стандардима на свим одељењима.
- Постоји идеја да сви почнемо да радимо психолошке радионице на Одељењима

  назад