Шта је то скрининг?  

Скрининг подразумева организовану примену неког прегледа или теста код особа без симптома у циљу што ранијег откривања одређене болести. Скрининг програми организују се на националном или регионалном нивоу. Свима нама добро познат пример било је флуорографисање плућа ради откривања туберкулозе које се примењивало у целој земљи. Основни циљ организовања скрининга за неко малигно обољење је смањење смртности од те болести на територији обухваћеној програмом. Код великог броја малигних тумора резултати лечења у великој мери зависе од узнапредовалости болести у тренутку постављања дијагнозе. Уколико се болест раније открије, утолико су резултати лечења бољи. Рано откривање омогућава и примену поштедних хируршких интервенција које носе мању инвалидност и краћи опоравак након лечења.   

Скрининг може бити у виду организованог програма, када се на прегледе путем писама и заказаних термина позива целокупна циљна популација одређене територије, или у виду опортунистичког програма, када се скрининг тест нуди особама које се јаве лекару из других рзлога или се самостално јави за скрининг.

Скрининг програми организују се у оквиру система здравствене заштите или од стране здравствених установа и организација. Оправданост организовања ових програма процењује се на основу уложених средстава и очекиваног ефекта; на основу тога се формирају и препоруке за скрининг и оне су намењене здравственим организацијама, министарствима здравља и осталима који се баве здравственом политиком.

Врсте малигних болести за које се скрининг препоручује  

За само три врсте малигних болести постоји општеприхваћени став да, уколико постоје могућности, треба организовати скрининг програме: то су рак дојке, рак грлића материце и рак дебелог црева. Већ деценијама се истражују могућности за скрининг неких других малигних болести али још увек не постоје општеприхваћене препоруке због непостојања довољно доброг теста, недовољно убедљивих ефеката скрининга итд. Највише програма организовано је за истраживање ефикасности скрининга за рак простате (ове програме многе организације препоручују упркос њиховим недостацима), желуца (само у популацијама као што је Јапан у којима је учесталост ове болести изузетно висока) или коже.   

Скрининг рака дојке  

Рак дојке је најчешће малигно обољење код жена у Европи, Северној Америци и Аустралији. Учесталост рака дојке расте са повећањем стандарда; у развијеним земљама, у просеку свака 10. до 14. жена оболи од рака дојке. Истраживање ефеката скрининга за рак дојке започело је шездесетих година. Као скрининг тест користи се мамографија, са или без клиничког прегледа. Резултати рандомизованих трајала у САД, Шведској, Великој Британији и Канади показали су 30% смањење смртности од рака дојке код жена старости 50 до 69 година које су учествовале у скринингу. Код жена старости 40 до 49 година укључених у скрининг, такође је дошло до смањења смртности од рака дојке, али однос између трошкова програма и користи није био јасан. У оквиру програма "Европа против рака", 1989. године основана је "Европска мрежа за скрининг рака дојке". Циљ ове мреже био је да се успостави сарадња, размене искуства и створе заједничке препоруке. У 9 земаља (Белгиум, Франце, Грееце, Иреланд, Португал, Спаин, Денмарк, Италy, Луxембоург) покренути су пилот пројекти чији је циљ било стицање неопходног искуства (по питању организације, трошкова и ефикасности) које би се касније применило за организовање националног скрининг програма. Неке земље (Велика Британија, Шведска и др. ) већ имају националне или регионалне програме скрининга којима је обухваћен велики део женске популације. Кроз десетогодишњи рад ове мреже установљено је да:
  -национални односно регионални програми скрининга захтевају пуну подршку здравствених власти; оне су те које треба да донесу одлуку о покретању програма.
скрининг рака дојке је мултидисциплинарни програм који захтева рад стручњака различитих специјалности а квалитет целокупног процеса (обука особља, начин позивања жена, дијагностички прегледи, поступак са сумњивим лезијама и лечење) и начин његовог контролисања морају бити дефинисани пре отпочињања програма. -на сваких 1000 жена уврштених у скрининг програм током 10 година, спасе се један живот. Као резултат рада настале су и "Европске смернице за обезбеђење квалитета у скринингу мамографијом".  

Препоруке

ТЕСТ
Скрининг рака дојке спроводи се мамографијом. Спровођење клиничког прегледа пре мамографије повећава сензитивност прегледа. Поред тога, свим женама се саветују да почевши од 30. године живота редовно спроводе самопреглед дојки (једном месечно).

УЧЕСТАЛОСТ
Мамографија се спроводи на 2 или 3 године.  

ЦИЉНА ГРУПА
Скрининг треба спроводити само кроз добро организоване програме и то за жене 50-70 година старости. Још увек не постоје општеприхваћени ставови о томе да ли у масовне скрининг програме треба укључити и жене старости 40 до 49 година. Уколико се мамографски прегледи отпочну од 40. године, препорукчује се да се спроводе у краћем интервалу (на 12 до 18 месеци) до 50. године а затим на 2 године.

ДРУГИ ТЕСТОВИ
Не постоје докази о ефикасности клиничког прегледа, самопрегледа, термографије, магнетне резонанце или било које друге методе, изузев мамографије као скрининг теста за масовне програме.  

Скрининг рака грлића материце  

Рак грлића материце некада је био најчешћи малигни тумор код жена. Данас је то случај само у "земљама трећег света". У Србији, учесталост рака грлиће материце је веома висока, највиша у Европи! Смањење учесталости инвазивног рака грлића и смањење смртности од ове болести у развијеним земљама приписују се програмима за рано откривање. Национални програми скрининга рака грлића материце постоје у Шведској, Финској, Данској, Холандији и Великој Британији. Програм "Европа против рака" помагао је организовање десет центара за скрининг рака грлића у земљама Европске заједнице, а 1993. године настале су и "Европске смернице за скрининг рака грлића материце".

Препоруке   

ТЕСТ
Скрининг рака грлића спроводи се цитолошким прегледом вагиналног бриса (Папаниколау тест). Прегледом се откривају и промене на грлићау које претходе настанку карцинома. Уклањањем ових промена спречава се настанак инвазивног канцера.
УЧЕСТАЛОСТ
Тест треба спроводити на годину дана три године за редом, а онда се може спроводити на 3 године.   
ЦИЉНА ГРУПА
Са редовним прегледима треба започети од 20. године односно 3 године по отпочињању сексуалне активности. После 65. године, ако је жена редовно долазила на прегледе, скрининг се може обуставити. Према препорукама Светске здравствене организације, уколико су средства за финансирање скрининг програма ограничена, програм се може усмерити на ужу старосну групу (нпр. 30 до 60 година старости) или се чак планирати као једнократни преглед (нпр. код свих жена у 40. години живота).

ДРУГИ ТЕСТОВИ
Уместо класичног цитолошког прегледа размаза вагиналног бриса могу се користити модофиковани цитолошки тесови који имају нешто већу сензитивност (осетљивост) од Папаниколау теста. Интензивно се истражује и могућност коришћења ХПВ тестирања (одређивање знакова гениталне инфекције онкогеним типовима хуманог папилома вируса) као основног скрининг теста

Скрининг рака дебелог црева  

Рак дебелог црева је друго по учесталости малигно обољење и код жена и код мушкараца у Европи. Као скрининг тест препоручује се тест на присуство скривене крви у столици (ФОБТ). У случају позитивног налаза, особа се упућује на колоноскопију. Колоноскопија омогућава откривање и уклањање преканцерозних промена (полипа) дебелог црева, чиме се спречава настанак канцера.

Препоруке  

ТЕСТ
Преглед столице на скривено крварење. У случају позитивног налаза, особа се упућује на колоноскопију.

ЦИЉНА ГРУПА
Мушкарци и жене од 50. до 70. године старости.
УЧЕСТАЛОСТ
Тест треба радити једном годишње.

ДРУГИ ТЕСТОВИ
Око примене флексибилне сигмоидоскопије или колоноскопије као скрининг тестова још увек не постоји довољно података, те се не препоручују као скрининг методе за масовне скрининг програме.  

Скрининг рака простате  

Рак простате је најчешћи малигни тумор код мушкараца у развијеним земљама света. Његова учесталост изразито расте са годинама старости.  
Највећи проблем у организовању скрининг програма за ово обољење представља сазнање да је  велики број карцинома простате латентан. Латентни карциноми откривају се случајно или у склопу програма за рано откривање; они годинама остају у стању мировања, углавном не проузрокују готово никакве сметње и немају тенденцију ширења.
Нажалост, латентне карциноме немогуће је разликовати од оних других, агресивних у почетној фази. Организовањем скрининг програма откривају се почетни карциноми простате који лекаре стављају у дилему - да ли одмах започети лечење (операција или зрачење, при чему обе методе успешно отклањају тумор али могу имати и нежељене нузефекте) или сачекати знаке агресивности болести (и на тај начин ризиковати да дође до ширења и лошије прогнозе болести).  Због тога се, поготово у Европи, не препоручује организовање масовних програма скрининга за рак простате.  Као скрининг тестови испитивани су:
-тестирање крви на простата-специфични антиген (ПСА)
-дигитални ректални преглед
-трансректални ултразвук простате.
Најчешће коришћена метода је ПСА тестирање. Највећа мана овог теста је његова недовољна специфичност - тест може бити позитиван и код других обољења. Резултати досадашњих истраживања нису доказали значајно смањење смртности од рака простате као резултат скрининг програма. У седам европских земаља 1994. године започета је студија која испитује ефекте скрининга рака простате на преко 190.000 мушкараца. Резултати ове студије очекују се у 2008. години.  Препоруке не препоручује се организовање масовних скрининг програма за рак простате.  

на врх